Anksioznost se najčešće doživljava kao nešto što treba ukloniti što pre. U geštalt pristupu je posmatramo drugačije: kao signal koji nosi informaciju o nečemu što je za nas važno.
Telo reaguje pre nego što misli stignu da se srede — ubrzan puls, stezanje u grudima, nemir. Umesto da se borimo protiv tih signala, u terapiji pravimo prostor da ih razumemo.
Tekst objašnjava razliku između anksioznosti kao prolaznog stanja i anksioznosti koja počinje da oblikuje svakodnevne izbore, i kada je vreme da se potraži podrška.
